Sedeo sam u razredu i posmatrao devojku pore sebe.Bila je moja najbolja prijateljica.Gledao sam njenu dugu kosu i zamišljen izraz na licu.Želeo sam da bude moja,ali ona me nikada nije gledala na taj način i toga sam bio svestan.Posle predavanja zamolila me je da joj dam beleške jer nije bila na predavanju.Dao sam joj ih.Rekla je:"Hvala",i poljubila me u obraz.Hteo sam joj reći.Hteo sam joj reći da ne želim da budemo samo prijatelji,ali bilo me je previše strah ni sam neznam zbog čega.Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon.Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas,govoreći da joj je dečko slomio srce.Pitala me da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama.I naravno, odmah sam došao.Sedeli smo na kauču,jeli čips i gledali romantične filmove.Gledao sam njeno tužno lice,al uprkos žalosti bila je prelepa.Želeo sam je samo za sebe.Kasnije mi je rekla da je umorna i da želi leći.Pogledala me u oči i rekla "Hvala"i poljubila me je u obraz.Hteo sam joj reći da je volim,ali opet me je obuzeo strah,ne znam zbog čega.Sledeće godine smo imali ples.Veče pre došla je kod mene i rekla da joj se partner razboleo.Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji.Kada se čarobno veče završilo stajali smo na njenom pragu.Gledao sam je kada se nasmehnula i pogleda me njenim prelepim očima.Rekla je :"Hvala,bilo je prelepo."I poljubila me u obraz.Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.Prolazili su dani,meseci, tu je bio dan kada smo diplomirali.Gledao sam je kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu.Bila je prelepa.Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene,zaplakala a ja sam je zagrlio.Onda je sela pored mene i rekla:"Ti si moj najbolji prijatelj,hvala,"i poljubila me u obraz.Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj,da želim nešto više,ali nešto mi nije dalo.Sedim u crkvi,moja drugarica se udaje.Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada.Gledam kako govori"da" i pri srcu mi je postalo teško.Želeo sam da bude moja ,ali ona voli drugog i toga sam bio svestan.Znao sam da me nikada neće gledati kao njega.Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život ,prišla mi je,zagrlila i rekla:"Hvala što si došao".Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe,ali neki duh mi nije dao.Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica.Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentkinja,pročitali su i ove reči:"Gledam ga i želim ga za sebe,ali on me nikada neće gledati kao ja njega i toga sam svesna.Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji,ali ne smem.Bojim se da ga ne izgubim.Toliko bih volela kada bih došao do mene i rekao mi da me voli."......"Kako bih voleo da sam to i uradio"...pomislio sam i zaplakao.
Нема коментара:
Постави коментар