SNAGA

MOJA SNAGA JE U TOME ,STO SVAKI PRIMLJENI UDARAC ..
PRETVORIM U GORIVO,
KOJE MI POMAZE,
DA
U NOVOJ PRILICI
NAPADNEM JOS JACE!!!

LETI DO ZVEDA

Covek bez maste nema krila

RAZGOVARAJTE

Da li ste imali nekada sa kim da razgovarate a niste imali šta?Ili ste imali šta da kažete,a niste imali kome?To su teške i tužne situacije.Dešava se da ljudi provedu sate zajedno a niko ne progovara.Taj jaz.tu prazninu ispunjava jedno pitanje:"Šta reći?"Tužno.Ima više razloga što ljudi ne razgovaraju.Često se toliko udalje jedni od drugih imaju različita interesovanja i nemaju zajedničkih tema.Dešava se da imaju nekih problema,prazni su i nezadovoljni.Ili ima potpuno različitih ljudi,različiti su tipovi ličnosti pa se slabo razumeju.Tokom života određeni deo ljudi stalno nešto radi,radi na sebi,uči.Stiču nova znanja i iskustva,povećavaju interesovanja za novo za bolje,samim tim šire shvatanja.Imaju potrebe da proučavaju,ispituju,daju sugestije,komentare.ja ovu grupu ljudi zovem "aktivni ljudi"Svojim aktivnim učenjem  pospešuju svoju inteligenciju.Zbog redovnog trninga mozga ostaju u dubokoj starosti bistrog i zravog razuma punog mudrosti.Druga grupa takozvana "pasivni ljudi".To su ljudi koji ne prihvataju sugestije,kritike,ne žele čuti ništa novo,nemaju nikakva interesovanja.Žive u svojoj zamišljenoj zoni komfora ne želeći da pogledaju sastarne,neželeći ništa da dodaju u životu nauče ili promene.Ima mnogo razloga zašto su ti ljudi takvi.Činjenica  je da su svi u pasivnoj grupi uglavnom nesrećni,nezadovoljni,neispunjeni.U poznim godinama im se znatno umanji inteligencija,zatupe i podložni su mentalnim bolestima.Tišina i jaz nastaje imeđu ogromnog raspona u interesovanju i shvatanju ovakve dve osobe koje se nađu zajedno.Još  tužnije je kada su to supružnici,kad jedan odskoči a drugi se spusti.Mnogi ljudi kada misle da imaju nekih problema povlače se u sebe,zatvaraju,imaju sto i jedno pitanje u svojoj glavi(muku) ne žele to da podele ni sa kim.Ćute,mudruju,frkću al ne progovaraju.To ponašanje je jako loše za psihičko zdravlje,dovodi do raznih poremećaja.Uvek je lakše kad čovek kaže šta ga muči,šta misli,da čuje mišljenja,da razmisli odluči i reši usput neto i nauči.Kad skine sumoran izraz lica svima je bolje i njemu i okolini.Zašto se bojite da iskažete svoja mišljenja,osećanja?Zašto ih potiskujete?To nije dobro.Zdravije ,zadovoljnije i sigurnije će te se osećati ako  iskažete sve rečima.Živa reč je stvorena za to da ljudi iskazuju svoju misao,osećanja.Reč je stvorena da nam služi za dobrobit celog čovečanstva.Služite se rečima,razgovarajte.Do mnogih nesuglasica ne bi dolazilo da ljudi hoće da razgovaraju i sarađuju.Hiljade prećutanih stvari mogu da izazovu nesuglasice i nesporazume jer nikom na čelu ne piše o čemu misli,šta oseća, da li se nešto podrazumeva ili ne i samim tim da li se sve pogrešno protumači.Ja sam često znala reći suprugu kroz šalu:"Šta ćutiš?Kaži već jednom šta ti je, nisam ja vidovita pa da znam!"A kad se jedva reši da kaže šta mu je i zašto je ljut onda sam isto znala reći:"Vidiš da ne boli,samo kaži!"Loša komunikacija se desi i kada su ljudi različiti.Različiti tipovi ličnosti.jedan auditivni koji bi samo govorio,i drugi kinestetički koji  nevoli baš i da priča,oni sve osećaju.Utakvim slučajevima važno je da se ljudi prepoznaju,da razumeju jedan drugoga i da se prilagođavaju jedan drugome.Sebično bi bilo da jedan izdominira i potiskuje drugog.Kad su ljudi razumni nije teško uspostaviti balans.Sve je nekako izvodljivo i može se korigovati ovako ili onako sve dok imate kome reći.Niste sami.Kada nemate kome reći ,to najbolje mogu da objasne ljudi koji su sami.nije slučajna izreka"Samoća je teška."Različite životne okolnosti donose različite situacije.Kad je čovek sam i nema sa kim razgovarati trba naći prijatelja,druga,bez straha,bez predrasuda,Treba organizovati život tako da vreme provodite u društvu da bi bili ispunjeni.Samoća je praznina.Biti  ispunjen znači biti zadovoljn i srrećan .Razgovarajte,kažite,iskažite,kako god,to ne boli,a biće vam lakše,bićete srećni i zadovoljni. 

NAHRANITE DECU PAŽNJOM

Deca su željna pažnje.Ja bih rekla da su gladna pažnje,ko gladne pirane.Da bi skrenuli pažnju na sebe često su nemirni i nemogući.Nahranite ih ljubavlju i pažnjom,razgovorom,razumevanjem,njima ništa više nije potrebno.Brz ritam života nas odvaja od njih.Nemamo vremena za decu,za sebe.Žurimo,jurimo......Zastanite malo,čemu žurba,šta to propuštamo ako ne požurimo...ništa,žurbom propuštamo život,trenutak.Uživajte u trenutku,u dečijem zagrljaju,jer taj trenutak samo tad traje i on se ne ponavlja.Uživajte u njegovom osmehu,jer taj osmeh petogodišnjaka neće nikad više imati kad odraste.Uživajte u bogatstvu koje vam je život podario,to ništa ne košta,a znači.Šta dajete u zamenu za izgubljeno vreme?Ispunjavate želje,kupujete,telefone,tablete,računare.Da li se ljubav može otkupiti?Sve te materjalne stvari im neko vreme drže pažnju a da li je hrani? Naravno da ne.U dubini duše deca ostaju neostvarena,neispunjena,nezadovoljna uvek gladna pažnje,razgovora i ljubavi.           Roditelji,odredite prioritet..odredite šta je važnije nahraniti sopstveni ego ili decu sa pregršt ljubavi koje su željni i koju zaslužuju.Deca koju hrane pažnjom i ljubavlju  postaju zdravi,ispunjeni i zadovoljni ljudi i nemogu biti drugačiji.                                                                                                                                                           

 

ZAŠTO SE VOLI MAMA

Oko 8.marta u jednom vrtiću u srednjoj grupi,pitala je vaspitačica decu:"Zašto vole svoje mame?"Deca su davala razlilčite odgovore.Jedan dečak je rekao:"Zato što mi mama dozvoljava da igram igrice."Drugi je reka zato što mi je mama kupila telefon."Devojčica je rekla da najviše voli svoju mamu jer joj ona kupuje najlepše haljine,doteruje je ko princezu i pravi divne frizure.Mali David je u jednom momentu rekao:"Ja volim svoju mamu jer ona razgovara sa mnom!"Vaspitačica se nije nadala takvom odgovoru,zaćutala je pa je brzo odreagovala  i rekla:"Bravo Davide,potpuno si u pravu!"Koliko je David srećno dete.Njemu netrebaju ni igrice  ni telefon.On je tako mali shvatio šta je najvažnije u životu odnos i komunikacija.Osnov za zdrav i kvalitetan život.David je srećno i zadovoljno dete a njegova mama još srećnija što je on takav.

JA NISAM PISAC

Neki slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade u BELOM gradu, sa šeširom blizu svojih stopala i natpisom na kome je pisalo:

“Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.”

Jedan slučajni prolaznik, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajući da je u šeširu bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića.

Savio se da bi mu pružio novac i bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis.

U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka i ugledao da je šešir pun novčića i novčanica.

Prepoznavši ga po koracima, slepi prosjak ga je upitao da nije on nešto napisao na kartonu i šta je napisao.
Prolaznik mu je odgovoro:

“Nisam napisao neistinu – samo sam napisao tvoju poruku na drugačiji način”, nasmeši se i izgubi u gužvi, ostavljajući starca bez odgovora.

A poruka je glasila; “Danas je JESEN  … a ja.. je ne mogu videti ”.

Hoćeš da nesto promeniš? Kreni od sebe…Ja nisam pisac ..

DECAK I PAS

Vlasnik trgovine je na vrata obesio natpis:
‘ŠTENCI NA PRODAJU.’Taj je natpis mamio decu.Jedan je dečak došao do prodavca i upitao ga: ‘Koliko koštaju psići?’

Vlasnik mu je odgovorio da su između 3000 i 5000 dinara. Dečak je izvadio kovanice iz džepa i rekao: ‘Imam samo 100 dinara, smem li ih pogledati?’

Vlasnik se nasmejao i zazviždao. Iz pseće kućice dotrčala je MAZA i njezinih pet štenaca, ali jedan od njih je zaostajao. Dečak je odmah spazio štenca koji je zaostajao, pa je upitao: ‘Što je s tim psićem?’

‘Taj je drugačiji od ostalih, rodio se s manom, tako da nikada neće moći trčati kao drugi psići.’ Na to je dečak odmah rekao: ‘Upravo tog želim kupiti.’ ’Ali taj štenac ima manu, ne možeš ga kupiti. Ako želiš baš njega, poklonit ću ti ga.’

Razočaran dečak pogleda prodavca u oči i reče: ‘Ne želim da mi ga poklonite, želim ga kupiti. Odmah ću vam dati 100dinara i svaki mjesec 300

, dok ga ne otplatim.’ Na to prodavač odgovori: ‘Taj štenac ne košta ništa jer ne može trčati i skakati kao ostali psići.’

Dečak pogleda prema tlu, podigne levu nogavicu, pokaže svoju protezu i kaže: ‘Ni ja ne mogu trčati i skakati kao druga deca i baš zato želim toga psića, kojeg ću samo ja moći razumeti.’

Prodavac se zamisli i sa suzama u očima reče: ‘Dragi dečače, želeo bih da svi moji psići dobiju tako dobre gospodare kao što si ti.’

U životu nije važno kakav si, nego da te neko ceni i da te prihvata takvog kakav jesi!

NAUCIO SAM ...

Naučio sam…Ne možeš natjerati ljude da te vole.Sve što možeš uraditi je da budeš neko ko može biti voljen.Ostalo je na njima.

Naučio sam…Bez obzira koliko je meni stalo, nije stalo drugima.

Naučio sam…Da su potrebne godine da se izgradi povjerenje, a samo sekunda da se uništi.

Naučio sam…Da nije važno šta imaš u životu, već koga imaš u životu.

Naučio sam…Da ono što postižeš svojim šarmom traje otprilike 15 minuta.Nakon toga, bolje da znaš nešto.

Naučio sam…Da se ne bi trebao porediti sa drugima koji rade najbolje, već raditi najbolje to što radim.

Naučio sam…Da nije važno ono što se dešava ljudima.Važno je ono što oni rade u vezi toga.

Naučio sam…Da u trenutku možeš učiniti nešto, što će ti donijeti bol za cijeli život.

Naučio sam…Da bez obzira koliko ti je tanka kriška, uvijek postoje dvije strane.

Naučio sam…Da mi treba puno vremena da postanem osoba koja želim da budem.

Naučio sam…Da kada se rastajete sa voljenima, uradite to sa ljubaznim riječima.Možda ih vidite posljednji put.

Naučio sam…Da možeš nastaviti dalje, mnogo dalje nakon što si mislio da ne možeš.

Naučio sam…Da smo odgovorni za ono što radimo, bez obzira šta osjećamo.

Naučio sam…Kontroliši svoj stav, ili će on kontrolisati tebe.

Naučio sam…Da bez obzira koliko je u početku veza vatrena i snažna, strast prolazi i bolje je da postoji nešto što će je zamijeniti.

Naučio sam…Da su heroji ljudi koji rade ono što treba da se uradi, i kada treba da se uradi, bez obzira na posljedice.

Naučio sam…Potrebno je vježbati ako želimo naučiti opraštati.

Naučio sam…Da postoje ljudi koji vas vole iskreno, ali ne znaju kako to da pokažu.

Naučio sam…Da ja i moj najbolji prijatelj možemo raditi sve ili ne raditi ništa, a opet se provesti  dobro.

Naučio sam…Da su nekada ljudi za koje misliš da će te dotući kada padneš, upravo oni koji ti pomažu da se uspraviš.

Naučio sam…Da nekada kada sam ljut, imam pravo da to budem, ali to mi ne daje pravo da budem okrutan.

Naučio sam…Da iskreno prijateljstvo nastavlja da se razvija i raste, čak i kada su prijatelji daleko.Isti ljudi traže iskrenu ljubav.

Naučio sam…Da zato što te neko ne voli onako kako ti želiš, ne znači da te ne voli svim svojim srcem.

Naučio sam…Da nikada ne bi trebao reći detetu da su mu snovi neostvarivi i čudni.Neke stvari su više ponižavajuće, i kakva bi to tragedija bila ako bi oni povjerovali u to.

Naučio sam…Da tvoja familija uvijek želi biti tu kada je trebaš.Može zvučati smješno, ali i ljudi sa kojima nisu u srodstvu, mogu te voliti i brinuti se za tebe, i naučiti te da ponovo vjeruješ ljudima. Familija nije stvar biologije.

Naučio sam…Da bez obzira koliko su tvoji prijatelji dobri, s vremena na vrijeme će te povrijediti. Moraš im to oprostiti.

Naučio sam…Da nije uvijek dovoljno da ti drugi oproste. Nekada moraš naučiti da sam sebi oprostiš.Naučio sam…Da bez obzira koliko ti je srce slomljeno, svijet se zbog tvoje boli ne zaustavlja.

Naučio sam…Da naše porijeklo i okolnosti mogu uticati na ono što mi jesmo, ali smo mi odgovorni za ono što postajemo.

Naučio sam…Da nekada,  kada se moji prijatelji svađaju, prisiljen sam odabrati stranu, mada to ne želim.

Naučio sam…Da ako se dvoje ljudi prepiru, ne mora značiti da se ne vole. I ako se dvoje ljudi ne prepiru, to također ne mora značiti da se vole.Naučio sam…Da ponekad moraš staviti pojedinca ispred njegovih djela.

Naučio sam…Ako se naši prijatelji mijenjaju, ne moramo zato mijenjati prijatelje.

Naučio sam…Da ne bi trebao biti tako nestrpljiv da otkriješ tajnu. To može zauvijek promijeniti tvoj život.

Naučio sam…Da dvoje ljudi mogu potpuno istu stvar videti na potuno različite načine.

Naučio sam…Da bez obzira koliko pokušavao zaštiti svoju decu, oni će se povrediti i ti ćeš osjećati bol.

Naučio sam…Da postoji mnogo načina kako se zaljubiti i ostati zaljubljen.

Naučio sam…Bez obzira na okolnosti, oni koji su iskreni prema sebi postižu više u životu.

Naučio sam…Da bez obzira koliko prijatelja imaš, ako si ti njihova potpora bićeš usamljen i izgubljen kada oni tebi budu najpotrebniji.

Naučio sam…Tvoj život u jednom času mogu promijeniti ljudi koji te i ne poznaju.

Naučio sam…Da čak i kada misliš da više nemaš šta za dati, kada ti se prijatelj isplače, naći ćeš snage da mu pomogneš.

Naučio sam…Da pisanje, baš kao i pričanje, može olakšati emocionalne boli.

Naučio sam…Da paradigma u kojoj živimo, nije jedino što nam je ponuđeno.Naučio sam…Da te diplome na zidu ne čine plemenitim ljudskim bićem.Naučio sam…Da će ti ljudi do kojih ti je najviše stalo u životu uskoro biti oduzeti.

Naučio sam…Da, mada riječ «ljubav» može imati mnoga značenja, ona gubi vrednost ako se previše koristi.

Naučio sam…Teško je odlučiti kada treba povući crtu između toga kako biti dobar i ne povređivati osjećaje drugih sa jedne strane i sa druge  borbe za ono u što vjeruješ.

Naučio sam…

GLUVO NEMA ŽABA

U podnožju jedne strme planine organizovalio se takmičenje u penjanju žaba.Oko planine je stajala publika koja je trebala da bude podrška.Kada je takmičenje počelo spustila se kiša iz vedra neba,snažna oluja i nevreme.Strma padina planine je bila blatnjava,klizava i jedva prohodna.Žabe su se jedva kretale,proklizavale i skotrljavale unazad.Publika je u strahu zbog oluje i njihove bezbednosti vikala:"Vratite se,opasno je,nećete uspeti,klizi,odustanite!"Kako je takmičenje odmicalo tako su žabe odustajale.Vraćale su se jedna po jedna umorne,iscrpljrnr,razočarane.Za njih je to bio preveliki izazov.Dok je publika i dalje apelovala da se odustane zbog opasnosti jedna žaba je uprkos nevremenu i strašnoj oluji uspela i stigla do cilja.Ipak imali su pobednika.Kao na svakom takmičennju i tu su bili prisutni mediji.Žaba pobednik je dobile medalju za osvojeno prvo mesto.Prišao joj novinar da joj čestita i da uradi interviju.Pitao je žabu kako je uprkos nevremenu i strašnoj oluji uspela da dođe do vrha.Žaba ga je nemo gledala i ćutala.Novinar je shvatio da je žaba gluvonema.

ŽIVITE ŽIVOT SREĆNI

Prošli put sam vam pričala o tome da je ipak vrlo lako uraditi različite promene u vašem životu i da sve zavisi samo od vas.Mnogi su na to rekli:"Lepo je to rečeno, ali teško izvodljivo."ili "Svaka čast ako neko to može,to je nemoguće."Opet se vraćamo na isto na zabludu u kojoj mnogi ljudi žive.          SVE SE MOŽE KAD SE HOĆE!Vidite situaciju..primer..Dve rođene sestre iz iste kuće,u istim uslovima sa sličnim načinima života su različite.Jedna je srećna,zadovoljna sve joj ide od ruke.Druga je nesrećna,nezadovoljna,ništa joj neide od ruke.Šta mislite zašto?Ima jedna knjiga koja se zove KAKVE SU TI MISLI,TAKAV TI JE ŽIVOT . Upravo je tako,ako pozitivno gledaš na svet,ako se nadaš dobrom,činiš dobro,veruješ u dobro,tad pozitivno zračiš,pozitivno privlačiš.LJubav,vera i nada su oduvek bile moćne i donosile samo dobro.Druga slika je ako si nezadovoljan,besan na sebe i ceo svet,ništa ti neodgovara,sve i svi su ti krivi.Čemu to može da dovede?Toliki naboj negativne energije tera sve dobro oko tebe,privlači loše i takav je i život loš.Jednostavno je,zavisi od vas,od vaše volje i želje šta želite biti,kako se želite osećati.Jer to odlučuje samo vaš um.Tu niko nemože da vam pomogne.Morate sami menjati smer u kome razmišljate.Menjajte se,pa će se i stvari i ljudi oko vas menjati.Snaga uma je jača od bilo koje vulkanske erupcije.Morate naučiti da vladate svojim umom.  Koliko je ljudima potrbno da budu zadovoljni?Malo...Potrebno nam je zdravlje,sve ostalo iskreiramo sami.Često ljudi teže za nebitnim stvarima,pate,ja to definišem kao bes.Od besa se stvara stres.Od stresa bolest.Šta to ljudi rade sebi?Jel su to sami sebi neprijatelji?ZDRAV ČOVEK IMA HILJADU ŽELJA A BOLESTAN SAMO JEDNU DA OZDRAVI.Ova rečenica vam sve govori.Naučite da se radujete sitnicama.Da se probudite srećni i zadovoljni,što ste zdravi,što su vam deca zdrava,lepa,dobra.Da se radujete novom sunčanom danu,plavom nebu,mirisu trave,kad zađe sunce sjajnim zvezdama.Uvek ima bezbroj razloga za radost.Radujte se svakom momentu,živite trenutak i osetite radost u trenutku.Mnogi će mi sada reći:"Kako kad nemam dovoljno novca?Kako kad imam loš posao?"Razumem vas,i ja sam tako razmišljala.Vi ste ti koji uređujete vaše živote i menjate sve što vam ne odgovara.Ako trnutno nemožete da menjate posao,nađite bar trenutno nešto dobro u tom poslu,neki dobar ralog koji vas još tu drži.Nešto zbog čega ili zbog koga rado odlazite tamo.Biće te zadovoljniji.Ako ne znate kako do novca,zar ne treba da se priupitate šta vi volite da radite,šta vas ispunjava,šta vam ide od ruke?Svako od nas ima kvalitete,svako je rođen za nešto samo treba sam sebe pronaći i shvatiti šta je to.Šta god da je ako ga pretočite u posao doneće vam samo dobit.Jer sve što volite da radite radićete najbolje što umete i biće te najbolji,rezultati vašeg rada se vide a vi ste zadovoljni.Zapamite,najbolji samo ostaju.To je ono kada kažem :"Radite na sebi,učite."Čovek se uči dok je živ,na žalost najčešće na svojim greškama.Važna je svest o tome i  shvatanje da je svaki rad na sebi čoveku doneo samo uspeh.Ostvaruju se nove ideje,novi vidici.Život teče u lepšem smeru.Nedajte drugima da vas sputavaju.Vi ste vlasnik vašeg života,ko ima prava da se meša i da upravlja njime?Ako vi odlučite da će te biti dobro to i učinite.Negativne reči i misli sasecite u startu.Niste dužni da upijate ničiju negativnu energiju.Jasno i glasno recite:"Ja neću da slušam loše,sve je dobro  i biće još bolje."Širite vašu pozitivnu energiju.Hranite dobro a izgladnjujte loše i videćete čudo,ja sam ga lično doživela.Kad god je suprug počinjao sa napadima nervoze i pridikama ja sam mu rekla:"Ne želim da te slušam,ne dozvoljvam ti da mi uništiš trenutak,sve je dobro i biće još bolje."Nisam mu u početku bila jasna,al video je vremenom da sam ja i dalje dobro a on je uvek loše.Znate šta se desilo..krenuo je da se menja.Na vašu pozitivnu energiju koju šaljete okolini pozitivnom vibracijom,na ljubav  koju širite i najhladnija srca nemogu ostati imuna,vremenom će se otapati,verujte.Još jedna stvar je mnogo važna zbog čega ljudi pate i kidaju se,to je isterivanje pravde.Šta je pravda?Ko je još izvagao pravdu i presekao tačno na pola?Svako misli da je u pravu sa svoje tačke gledišta.Kad odlučite da je bolje biti u miru nego u pravu pravda će se sama postaviti na svoje mesto a vi će te imati mir.Samouvereno vam govorim ovo iz ličnog iskustva da možete mnogo toga  učiniti za sebe,morate voleti sebe i naći mir u duši.Raširite ruke životu,zagrlite ga  recite mu :"Radujem ti se,volim te!" i živećete najlepše što znate,srećni i zadovoljni.

PLATONSKA LJUBAV

Sedeo sam u razredu i posmatrao devojku pore sebe.Bila je moja najbolja prijateljica.Gledao sam njenu dugu kosu i  zamišljen izraz na licu.Želeo sam da bude moja,ali ona me nikada nije gledala na taj način i toga sam bio svestan.Posle predavanja zamolila me je da joj dam beleške jer nije bila na predavanju.Dao sam joj ih.Rekla je:"Hvala",i poljubila me u obraz.Hteo sam joj reći.Hteo sam joj reći da ne želim da budemo samo prijatelji,ali bilo me je previše  strah ni sam neznam zbog čega.Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon.Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas,govoreći da joj je dečko slomio srce.Pitala me da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama.I naravno, odmah sam došao.Sedeli smo na kauču,jeli čips i gledali romantične filmove.Gledao sam njeno tužno lice,al uprkos žalosti bila je prelepa.Želeo sam je samo za sebe.Kasnije mi je rekla da je umorna i da želi leći.Pogledala me u oči i rekla "Hvala"i poljubila me je u obraz.Hteo sam joj reći da je volim,ali opet me je obuzeo strah,ne znam zbog čega.Sledeće godine smo imali ples.Veče pre došla je kod mene i rekla da joj se partner razboleo.Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji.Kada se čarobno veče završilo stajali smo na njenom pragu.Gledao sam je kada se nasmehnula i pogleda me njenim prelepim očima.Rekla je :"Hvala,bilo je prelepo."I poljubila me u obraz.Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.Prolazili su dani,meseci, tu je bio dan kada smo diplomirali.Gledao sam je kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu.Bila je prelepa.Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene,zaplakala a ja sam je zagrlio.Onda je sela pored mene i rekla:"Ti si moj najbolji prijatelj,hvala,"i poljubila me u obraz.Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj,da želim nešto više,ali nešto mi nije dalo.Sedim u crkvi,moja drugarica se udaje.Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada.Gledam kako govori"da" i pri srcu mi je postalo teško.Želeo sam da bude moja ,ali ona voli drugog i toga sam bio svestan.Znao sam da me nikada neće gledati kao njega.Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život ,prišla mi je,zagrlila i rekla:"Hvala što si došao".Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe,ali neki duh mi nije dao.Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica.Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentkinja,pročitali su i ove reči:"Gledam ga i želim ga za sebe,ali on me nikada neće gledati kao ja njega i toga sam svesna.Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji,ali ne smem.Bojim se da ga ne izgubim.Toliko bih volela kada bih došao do mene  i rekao mi da me voli."......"Kako bih voleo da sam to i uradio"...pomislio sam i zaplakao.

DOBRI I LOSI LJUDI

U jedno selo došao je stranac koji je želeo da se tu nastani. Na putu je susreo starca i upitao ga kakvi su ljudi u selu. Starac mu je odgovorio pitanjem: “A kakvi su ljudi bili tamo gdje si do sada živeo?”“Loši”, odgovori došljak. “Svi su bili pakosni i svađalice”.

“Produži, stranče, dalje.... I ovdje su takvi ljudi”, odgovori mu starac.

Posle izvesnog vremena, u selu se pojavio drugi stranac. I on je želeo da se tu nastani. I njemu je starac postavio isto pitanje, a došljak je odgovorio:

“Dobri su bili ljudi, lepo smo se slagali, ali ja sam odlučio da malo promenim sredinu.”

“I ovde su dobri ljudi¨, odgovori starac. ¨Slobodno se ovde nastani, biće ti lepo”...

BUDI SVOJ

''Nikad  nisam ni zeleo da budem poput vecine,a vecina nikad nije uspevala da bude ko ja."
-Zivot uglavnom lomi najjace,baca ih na kolena ,da pokaze kako covek moze da ustane i uspravi se.
Slabe nedira....Oni su i onako ceo zivot na kolenima.
-TESKA VREMENA NIKAD NE TRAJU....TRAJU IZDRZLJIVI LJUDI.

TAKO JE TO..

KOLIKO KOSTA?

STARAC I LEŠNIK

U jednom selu na prašnjavom putu igrala su se deca krpenom loptom..Neka deca su bila nestašna i krala lubenice.Neka se penjala na drveće i lomila granje..Jedan dečak i jedna devojčica stalno su bili odvojeni od svojih vršnjaka.Voleli su da se druže,često su se igrali ispod starog drveta lešnika.Lešnik je bio star i ogroman,a oni mali naspram njega.Ponekad su mislili da zna puno toga da kaže,divili se toj snazi,i veličini.Voleli su to mesto,imali su neki mir,smejali se i gledali u zvezde.Leti je ispod lešnika bila velika hladovina,a u jesen padalo lišće i prvi plodovi lešnika.Njih dvoje su voleli to drvo,a i lešnike...Igranje u lišću.Prolazilo je vreme,momak je stasao u pravog momka,a ona u prelepu devojku.Stalno su provodili vreme i pričali o detinjstvu.Doživeli prvi poljubac..i gledali zvezde.Bili su srećni.Njeni su bili gazde,a njegovi nadničari,roditelji.Radili su za gazdu po ceo dan.Često su umorni dolazili kući.Težak je to posao bio.Momka su njegovi poslali na zanat,da ne bi bio sluga.A nju su njeni spremali za udaju,za bogatog trgovca.Bio je stariji i zaljubljen u nju.A ona je htela momka sa kim je odrasla,ceo svoj život je maštala o tome.I momak je hteo nju,ali bilo bi sramota za selo da je uzme sluga,a nije imao ni njive,ni konje.Bio je siromašan.Devojku su udali za bogatog trgovca,postala mu žena i rodila mu dvoje dece.A on je i dalje ostao sam kod velikog lešnika.Često je prolazila kočijom pored tog lešnika i gledala u momka kako sedi ispod njega.Došla je jesen,počela da pada lišće i prvi plodovi lešnika.Jedan starac je i pre dolazio tu i skupljao lešnike.Ali momak nikad nije obraćao pažnju na njega.Upita ga starac:"Čemu ta tuga u očima?"Život je pred tobom,mlad si,zdrav,pametan."Nije mi ostalo ništa od moje sreće"reče mu momak pognute glave."Nemam ništa,ni njive ni konje."-"Podignji glavu,vidiš ovo stablo,veliko i moćno.Ono će ti dati plod,a plod sreću."-"Ali ja nemam njivu."Starac uze par lešnika u ruke i reče"On je iz prirode,voli mir".-"Ali starče,nije to sreća"-"Nikad ne znaš šta donosi dan,a šta noć,kad god si usamljen i nesrećan uživaj u lepoti datoj i sadi."Starac je bio mudar čovek.Mladić je stalno sadio lešnike kad god je bio usamljen.Išao u prirodu divio se lepoti i sadio lešnike.Pio vodu iz izvora,gledao mir i tišinu.Trgovac je često išao po kafanama bacao pare na muziku i mlade žene.Često je dolazio ujutro kući.Ona bi ga čekala,znala je sve i ništa nije mogla,on je bio gazda,bila je nesrećna.Često je prolazila kočijom i gledala u momka kako skuplja lešnike,igra se sa lišćem.Poželela je i ona ali nije smela.Trgovac je zapita:"Zbog čega glrdaš tog momka,vidiš da je lud?Neradi u nadnice,nema para,igra se sa lišćem."Počeo je rat.Okupatorska vojska je otimala stoku bogatima,zemlju i lokale.Momka niko nije dirao,svi su znali da je  lud.Često ga ismejavali i šutirali.Rat se završavao,ljudi nisu imali od čega da žive,deca gladna.Često je pomogao,donosio lešnike,ljudi su počeli da ga cene.Trgovac više nije bio bogat,išao je u nadnicu i sve više maltretirao ženu.Sve se preokrenulo.Mnogi su postali bogati,a bogati siromašni.Mnoge bogate kuće su bile spaljene.Momak,sad već čovek pravio je razne proizvode od lešnika.Imao je na desetine hiljada stabla,kupio je ogromna imanja.Trgovac nije mogao da se snađe,stalno je pio i na kraju se ubio.Ostavio je ženu i dvoje dece na ulici.Morali su da rade u nadnicu.Često je bila nesrećna i tražila svoj mir ispod lešnika i skupljala ga da prežive.Čovek koji je skupljao lešnike prolazi

o je sa svojim slugama i kočijama i spazi je.Opet su bili zajedno pričali o životu i gledali zvezde.Gledali decu kako se igraju krpenom loptom na putu,Ali onda na trenutak spaziše dečaka i devojčicu odvojeni kako se igraju ispod starog oraha.Pogledali su se u oči i nasmejali.

KROZ ŽIVOT MORAMO I UČITI

Učite pa čak i od najmlađih.Pre trinaest godina sam položila vozački ispit..Dobila dozvolu i nikad nisam sela za volan jer nisam imala auto.Prvo samostalno iskustvo sa vožnjom je bilo zastrašujuće.Dok sam izlazila u rikverc razbila sam auto i udarila u kuću,strašno.Strah koji se tada stvorio je bio neopisiv.Prošlo je godinu dana,kupljen je drugi auto koji je više bio u garaži nego što ga je iko vozio.A ja sam decu vozila u vrtić biciklom.Jedno jutro je pljuštala kiša.Petogodišnji sin je tražio da ide u vrtić.Objašnjavala sam mu da ne mogu biciklom da ih vozim jer pada kiša.Da će tog dana ostati kod kuće.On me je pogledao i rekao:"Žašto ti služi auto?Odvezi nas autom."Rekla sam mu da ja auto ne znam da upalim a ne da vozim.Iznenadila sam se u momentu kad mi je rekao:"Nisi ni probala.Kako znaš kad nisi ni probala?"Skamenila sam se od čuda,šta to meni govori dete od pet godina.Zastala i rekla sebi:"Da,potpuno je u pravu.Nisam ni probala."Spakovala sam decu,sela u auto i odvezla u vrtić.Od tog dana više nikad nisam prestala da vozim.Mnoge stvari sam u životu postigla zahvaljujući autu.Život mi se olakšao i pružio velike mogućnosti.Ko bi rekao da je tada moj petogodišnji sin pametniji od mene.Da je samo jednom rečenicom uspeo da savlada moj strah od vožnje.Ponekad kroz šalu spomenemo taj događaj.A služi nam i kao naravoučenije.Za tu rečenicu sam svoj sinu zahvalna do kraja života

ZAŠTO SE LJUDI NE ODLUČUJU ZA PROMENE?

U jednom momentu u svom životu sam rekla:"Ja neću tako da živim!"Shvatila da hoću drugačije i da nisam primorana na to što neću.Da imam izbor.Tada se ljudi odlučuju na ekstremne promene kada znaju šta hoće odnosno šta neće.Zato se mnogi ljudi ne odlučuju na promene i žive u začaranom krugu nesrećni?Sputava ih strah.Strah je čudna emocija koja nesvesno ljudima postavlja ogromna ograničenja.Strah blokira reakciju.Većina ljudi je naviklo na ustaljene načine života.Oni su sigurni u svojoj zoni komfora,kakva god ona bila.Ako zavire preko ograde,šta vide?Strah od nepoznatog.To je osnovni razlog što ljudi žive u svojim problemima u svom nezadovoljstvu.Oni ne pokušavaju ništa da menjaju misleći da tako mora biti.Drugi veliki razlog je samopouzdanje.Puno je vas koji nemate samopouzdanje.Mislite da ne možete,da ne umete.To je laž..Ko vam je to rekao?Samopouzdanje su vam uništili od malena tokom vaspitanja ograničavajući vaša interesovanja.Dok odrastate po hiljadu puta vam kažu:ne,nemoj,ne smeš,ne znaš,to je razlog.Vi niste ni svesni da možete,znate i smete jer su vas naučili suprotno,ubili vam samopouzdanje.Treće što je važno je da znate šta želite.Da imate cilj.Bez cilja nema ni puta.U početku promene načina života nailazite na prepreke.Važno je da se ne uplašite.Da nastavite.Prepreke su tu kao lekcija,da na njima nešto naučite.U mojoj kući je osnovni moto:"Ako hoćeš naćićeš način,ako nećeš naćićeš razlog!"Sa ovim sloganom teško da neko ima opravdanje da nešto ne može.Prvi korak ka promeni je težak,ali je važan.Bez prvog koraka nema ni drugog,ni trećeg.Samo napravite prvi i put ka sreći i uspehu vam je širom otvoren
.

KUTIJICA SA POLJUPCIMA

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki čovek kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a novaca je u ono vrijeme bilo vrlo malo. 

Bio je Božić. Devojčica je donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, ovo je za tebe!” Tati je bilo vrlo neugodno, jer nije očekivao od ćerke bilo kakav poklon, a kada je otvorio kutiju i zavirio u nju, vidio je da unutra nema ničega!
Jako se naljutio. Ćerku je strogo prekorio i rekao joj: “Ako već nešto poklanjaš, onda se potrudi da nešto i staviš u kutiju. Ne možeš tek tako poklanjati praznu kutiju!!”
Djevojčica ga je tužno pogledala i sa suznim očima rekla: “Ali tata, kutija nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe.”
Tata je bio ganut do suza. Kleknuo je pred ćerkicu, snažno je zagrlio i zamolio za oproštaj. Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvijek kada se osjećao izgubljeno i očajno, uzeo bi je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je ćerka spremila unutra.

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi. Šta čekate!!!

LEGENDA O CVETU

Verovatno ste čuli za indisjku legendu o malom žutom cvetu koji se rascvetao u jednoj bašti. On cveta samo jednu sezonu i tada uvene.
Kada je jedan posetilac ušao u ovu baštu , čitamo u priči, sa svih strana slušao je samo žalbe.

Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zašto? Zato što je sve drveta palme korisno – plod, lišće, grane i deblo.
Međutim kokosova palma zavidela je mangu, zato što se njegov plod za skup novac izvozio iz Indije. Sve biljke su ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih mislila je da je druga biljka dala veći doprinos i dobila više.

Oko posetioca koji je slušao samo žalbe zaustavilo se na jednom malom žutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu. Sagnuo se i upitao ga: ” Zašto se i ti ne žalis kao ostali?”

Cvet je odgovrio: ” Posmatrao sam kokosovu palmu i zavideo joj na liscu koje se lelujalo na vetru. Poželeo sam da donosim divne, sočne plodove kao mango. Ali tada sam pomislio da ako je Bog želeo da budem kao kokosova palma ili mango, On bi mogao to da učini. Želeo je da budem mali žuti cvet pa zato želim da budem najbolji mali žuti cvet koji je ikad postojao.

PRIJATELJI

                                                       PRIJATELJI
Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu, farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. Kakvu hranu bi to moglo imati? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.

Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: ” U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!”
Kokoš, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže:
“Gospodine Mišu, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice po mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati.”

Miš se okrene prasetu i vikne: “Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!”
Prase je saosećalo, ali reče: “Vrlo mi je žao, gospodine Mišu, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama.”

Miš tada krene prema kravi: “Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!”
Krava reče: “Oh, gospodine Mišu, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža.”

Tako se miš vratio odbijen, pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.

Te noći začuo se čudan zvuk u kući – kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen.
Farmerova žena požurila je videti što se uhvatilo. U mraku nije videela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s groznicom.

• Znamo da se groznica lečila svežom kokošjom supom, pa je farmer zaklao kokošku.

• Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posetiti prijatelji i susedi. Da bi ih nahranio, farmer je izmesario prase.

• Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je. Došlo je toliko ljudi na njenu sahranu, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.

• Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.

Zato, kad idući put čuješ da se neko suočio s problemom i misliš da te se to ne tiče, seti se – kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti.

Svi smo umešani u to putovanje zvano “život”. Moramo paziti jedni na druge i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo nekog od nas.

SETI SE, SVAKO OD NAS JE BITNA NIT U TAPISERIJI DRUGE OSOBE; NAŠI ŽIVOTI SU ISPREPLETENI S RAZLOGOM.

Jedna od najboljih stvari koja se veže uz ovaj svet je prijatelj.

LAV

-SVAKOG JUTR GAZELA SE BUDI U AFRICI..
-SVAKOG DANA LAV SE BUDI U AFRICI..
-LAV ZNA DA MORA DA TRCI ZA NAJSPORIJOM GAZELOM,DA NEBI UMRO OD GLADI...
SVE JEDNO ...DA LI STE LAV ILI GAZELA..
   



       TRCITE !!!!!

DANA MOJA PRICA UVOD

Pošto ćemo se družiti red je da se upoznamo.Moje ime je Dana.
  Neki me smatraju da sam borac,neki da sam neustrašiva ludača.Ja sam samo mama..
-Mama četvoro dece .Reč mama govori sve.
Mame su svemoguće ,mame okreću planetu,one su neustrašive i bore se za svoju decu ko ranjene zveri.
-Od malena težak život.U siromaštvu u prodici gde harmonije baš i nije bilo.
Mlado ludo.Udala se sa 18 god.Rodilo se jedno dete,drugo,život nepodnošljiv,muž u kafani,u provod
a mi kući gladni.
Rešim ja da tako ne živim.
Sa detetom od dve godine i bebom od tri meseca vratim se kod roditelja iz Pirota za Beograd 360 km.
Došla sam još u veću bedu..
Otac u krevetu operisan,setre studenti ,ja sa dvoje dece,dugovi,tuga ...Majka sama radi.
-Krenula je borba, našla sam posao  u privatnoj firmi i privatno,rad,rad i samo rad.
Prošlo je vreme.
Upoznala sam dobrog čoveka...Rodila se ljubav.
Prihvatio je moju decu kao svoju.Krenuli smo u život bez igde išta...
Na otplatu smo uzeli staru kuću.Uselili se u potpuno golu,praznu,i svi spavali na groznom starom trosedu,imali jedva osnovno.
-Rodila se ćerka,opet borba.
Da bih mogla da radim i da se izborim,bebu od šest  mesci sam ostavljala samu u kući po tri sata dok muž nedodje iz treće smene.
Prolazilo je vreme,skućili smo se i počeli normalan život....a onda krenulo po zlu.
-Padnem,polomim skočni zglob,teška operacija.. dug oporavak..
Trajalo je to mesecima..
Muž me je prezirao što sam nesposobna..Bila sam mu teška.
Uzeo je kredit da preživimo,a moja firma kasnila sa platom 6 meseci.
TUGA..!
U kući tenzija,nezadovoljstvo..prestali smo da pričamo,da se smejemo.Vreme je odmicalo i u
 medjuvremenu se svašta ružno desilo,mnogo ružnih stvari.....

-Ja izmučena od svega,psihički potonula,izgubila,veru,nadu,volju...
Želala sam da umrem..Pokušala  sam da se ubijem.
-Sa VMA me po službenoj dužnosti prebace u Kovin.
Tamo sam naučila veliku lekciju...
Stidela sam se sebe..
Rekla sam sebi da NIKAD..NIKAD..nesmem da potonem,da sam ja najsrećnija na svetu..!Jer imam
4 zvezde vodilje,zbog njih moram da se borim.
Iz Kovina pravo na Banjcu,vadili mi šraf iz noge.Došla ja kuci..
-Situacija slična ..muž rešio da se razvedamo ..
-Ok..mislila sam preživeću ja i to.Oporavila sam se,počela da radim,a on
 se brzo predomislio,shavtio je kako je bez mene.
Sama sebe sam bodrila..
Govorila sebi ..moraš dalje,ti to možeš,samo napred ..TRČI..
Nastavila sam da živim,nastavila normalno puno da radim..10,12 sati dnevno,rad me je održao.
Deca su dosta odrasla.Muž je pokazao dobru volju da se menja,dosta toga se korigovalo.
Shvatila sam da ne mogu menjati svet ,al' sam ga prilagodila prema  sebi,olakšala život koji je postao srećan.Naučila to da smo mi sami odgovorni za način života koji vodimo i ako ga mi ne prilagodimo sebi,ko će?
-Danas imamo skaldan brak,naravno razlike postoje,al je prisutno poštovanje i razumevanje.Izgradili smo dobar,pozitivan odnos koji je osnov za zajednicu..
-A deca su izrasli u serćne i zdrave adolescente.
-Kakvim god me očima posmatrali ljudi,ja sam ponosna žena koja je na svojim greškama naučila ziveti srećno.
-PONOSNA MAJKA KOJA ČVRSTO KORAČA OVIM SVETOM.          Dana

DOBRO DOSLI U SPASIONICU...

Mi smo tim ..Za vaše  probleme  i vaše snove ..