Učite pa čak i od najmlađih.Pre trinaest godina sam položila vozački ispit..Dobila dozvolu i nikad nisam sela za volan jer nisam imala auto.Prvo samostalno iskustvo sa vožnjom je bilo zastrašujuće.Dok sam izlazila u rikverc razbila sam auto i udarila u kuću,strašno.Strah koji se tada stvorio je bio neopisiv.Prošlo je godinu dana,kupljen je drugi auto koji je više bio u garaži nego što ga je iko vozio.A ja sam decu vozila u vrtić biciklom.Jedno jutro je pljuštala kiša.Petogodišnji sin je tražio da ide u vrtić.Objašnjavala sam mu da ne mogu biciklom da ih vozim jer pada kiša.Da će tog dana ostati kod kuće.On me je pogledao i rekao:"Žašto ti služi auto?Odvezi nas autom."Rekla sam mu da ja auto ne znam da upalim a ne da vozim.Iznenadila sam se u momentu kad mi je rekao:"Nisi ni probala.Kako znaš kad nisi ni probala?"Skamenila sam se od čuda,šta to meni govori dete od pet godina.Zastala i rekla sebi:"Da,potpuno je u pravu.Nisam ni probala."Spakovala sam decu,sela u auto i odvezla u vrtić.Od tog dana više nikad nisam prestala da vozim.Mnoge stvari sam u životu postigla zahvaljujući autu.Život mi se olakšao i pružio velike mogućnosti.Ko bi rekao da je tada moj petogodišnji sin pametniji od mene.Da je samo jednom rečenicom uspeo da savlada moj strah od vožnje.Ponekad kroz šalu spomenemo taj događaj.A služi nam i kao naravoučenije.Za tu rečenicu sam svoj sinu zahvalna do kraja života
Нема коментара:
Постави коментар