U jednom momentu u svom životu sam rekla:"Ja neću tako da živim!"Shvatila da hoću drugačije i da nisam primorana na to što neću.Da imam izbor.Tada se ljudi odlučuju na ekstremne promene kada znaju šta hoće odnosno šta neće.Zato se mnogi ljudi ne odlučuju na promene i žive u začaranom krugu nesrećni?Sputava ih strah.Strah je čudna emocija koja nesvesno ljudima postavlja ogromna ograničenja.Strah blokira reakciju.Većina ljudi je naviklo na ustaljene načine života.Oni su sigurni u svojoj zoni komfora,kakva god ona bila.Ako zavire preko ograde,šta vide?Strah od nepoznatog.To je osnovni razlog što ljudi žive u svojim problemima u svom nezadovoljstvu.Oni ne pokušavaju ništa da menjaju misleći da tako mora biti.Drugi veliki razlog je samopouzdanje.Puno je vas koji nemate samopouzdanje.Mislite da ne možete,da ne umete.To je laž..Ko vam je to rekao?Samopouzdanje su vam uništili od malena tokom vaspitanja ograničavajući vaša interesovanja.Dok odrastate po hiljadu puta vam kažu:ne,nemoj,ne smeš,ne znaš,to je razlog.Vi niste ni svesni da možete,znate i smete jer su vas naučili suprotno,ubili vam samopouzdanje.Treće što je važno je da znate šta želite.Da imate cilj.Bez cilja nema ni puta.U početku promene načina života nailazite na prepreke.Važno je da se ne uplašite.Da nastavite.Prepreke su tu kao lekcija,da na njima nešto naučite.U mojoj kući je osnovni moto:"Ako hoćeš naćićeš način,ako nećeš naćićeš razlog!"Sa ovim sloganom teško da neko ima opravdanje da nešto ne može.Prvi korak ka promeni je težak,ali je važan.Bez prvog koraka nema ni drugog,ni trećeg.Samo napravite prvi i put ka sreći i uspehu vam je širom otvoren
.
.
Нема коментара:
Постави коментар