Da li ste imali nekada sa kim da razgovarate a niste imali šta?Ili ste imali šta da kažete,a niste imali kome?To su teške i tužne situacije.Dešava se da ljudi provedu sate zajedno a niko ne progovara.Taj jaz.tu prazninu ispunjava jedno pitanje:"Šta reći?"Tužno.Ima više razloga što ljudi ne razgovaraju.Često se toliko udalje jedni od drugih imaju različita interesovanja i nemaju zajedničkih tema.Dešava se da imaju nekih problema,prazni su i nezadovoljni.Ili ima potpuno različitih ljudi,različiti su tipovi ličnosti pa se slabo razumeju.Tokom života određeni deo ljudi stalno nešto radi,radi na sebi,uči.Stiču nova znanja i iskustva,povećavaju interesovanja za novo za bolje,samim tim šire shvatanja.Imaju potrebe da proučavaju,ispituju,daju sugestije,komentare.ja ovu grupu ljudi zovem "aktivni ljudi"Svojim aktivnim učenjem pospešuju svoju inteligenciju.Zbog redovnog trninga mozga ostaju u dubokoj starosti bistrog i zravog razuma punog mudrosti.Druga grupa takozvana "pasivni ljudi".To su ljudi koji ne prihvataju sugestije,kritike,ne žele čuti ništa novo,nemaju nikakva interesovanja.Žive u svojoj zamišljenoj zoni komfora ne želeći da pogledaju sastarne,neželeći ništa da dodaju u životu nauče ili promene.Ima mnogo razloga zašto su ti ljudi takvi.Činjenica je da su svi u pasivnoj grupi uglavnom nesrećni,nezadovoljni,neispunjeni.U poznim godinama im se znatno umanji inteligencija,zatupe i podložni su mentalnim bolestima.Tišina i jaz nastaje imeđu ogromnog raspona u interesovanju i shvatanju ovakve dve osobe koje se nađu zajedno.Još tužnije je kada su to supružnici,kad jedan odskoči a drugi se spusti.Mnogi ljudi kada misle da imaju nekih problema povlače se u sebe,zatvaraju,imaju sto i jedno pitanje u svojoj glavi(muku) ne žele to da podele ni sa kim.Ćute,mudruju,frkću al ne progovaraju.To ponašanje je jako loše za psihičko zdravlje,dovodi do raznih poremećaja.Uvek je lakše kad čovek kaže šta ga muči,šta misli,da čuje mišljenja,da razmisli odluči i reši usput neto i nauči.Kad skine sumoran izraz lica svima je bolje i njemu i okolini.Zašto se bojite da iskažete svoja mišljenja,osećanja?Zašto ih potiskujete?To nije dobro.Zdravije ,zadovoljnije i sigurnije će te se osećati ako iskažete sve rečima.Živa reč je stvorena za to da ljudi iskazuju svoju misao,osećanja.Reč je stvorena da nam služi za dobrobit celog čovečanstva.Služite se rečima,razgovarajte.Do mnogih nesuglasica ne bi dolazilo da ljudi hoće da razgovaraju i sarađuju.Hiljade prećutanih stvari mogu da izazovu nesuglasice i nesporazume jer nikom na čelu ne piše o čemu misli,šta oseća, da li se nešto podrazumeva ili ne i samim tim da li se sve pogrešno protumači.Ja sam često znala reći suprugu kroz šalu:"Šta ćutiš?Kaži već jednom šta ti je, nisam ja vidovita pa da znam!"A kad se jedva reši da kaže šta mu je i zašto je ljut onda sam isto znala reći:"Vidiš da ne boli,samo kaži!"Loša komunikacija se desi i kada su ljudi različiti.Različiti tipovi ličnosti.jedan auditivni koji bi samo govorio,i drugi kinestetički koji nevoli baš i da priča,oni sve osećaju.Utakvim slučajevima važno je da se ljudi prepoznaju,da razumeju jedan drugoga i da se prilagođavaju jedan drugome.Sebično bi bilo da jedan izdominira i potiskuje drugog.Kad su ljudi razumni nije teško uspostaviti balans.Sve je nekako izvodljivo i može se korigovati ovako ili onako sve dok imate kome reći.Niste sami.Kada nemate kome reći ,to najbolje mogu da objasne ljudi koji su sami.nije slučajna izreka"Samoća je teška."Različite životne okolnosti donose različite situacije.Kad je čovek sam i nema sa kim razgovarati trba naći prijatelja,druga,bez straha,bez predrasuda,Treba organizovati život tako da vreme provodite u društvu da bi bili ispunjeni.Samoća je praznina.Biti ispunjen znači biti zadovoljn i srrećan .Razgovarajte,kažite,iskažite,kako god,to ne boli,a biće vam lakše,bićete srećni i zadovoljni.
