LAV

Svaki dan je borba! Svaki dan morate da napredujete i trudite se... zbog sebe, ne zbog drugih! Ako osetite da posustajete, setite se ove kratke priče.

Svakog jutra u Africi se probudi jedna gazela. Ona zna da tog dana mora da trči brže od bilo kog lava. Inače, lav će je uloviti i pojesti.

Svakog jutra u Africi se probudi jedan lav. On tačno zna da tog dana mora da trči brže od bilo koje gazele. Inače, ostaće gladan i uginuće.

Poenta priče?! Nije važno da li si lav ili gazela. Bitno je samo jedno – Kada svane zora izađi i trči!

PONOVO SRECNI

Duga setnjana svezem vazduhu je cesto ono sto nam treba.Tako ispunjavamo dusu,dobijamo novu motivaciju i ponovo smo srecni.

SNAGA

MOJA SNAGA JE U TOME ,STO SVAKI PRIMLJENI UDARAC ..
PRETVORIM U GORIVO,
KOJE MI POMAZE,
DA
U NOVOJ PRILICI
NAPADNEM JOS JACE!!!

LETI DO ZVEDA

Covek bez maste nema krila

RAZGOVARAJTE

Da li ste imali nekada sa kim da razgovarate a niste imali šta?Ili ste imali šta da kažete,a niste imali kome?To su teške i tužne situacije.Dešava se da ljudi provedu sate zajedno a niko ne progovara.Taj jaz.tu prazninu ispunjava jedno pitanje:"Šta reći?"Tužno.Ima više razloga što ljudi ne razgovaraju.Često se toliko udalje jedni od drugih imaju različita interesovanja i nemaju zajedničkih tema.Dešava se da imaju nekih problema,prazni su i nezadovoljni.Ili ima potpuno različitih ljudi,različiti su tipovi ličnosti pa se slabo razumeju.Tokom života određeni deo ljudi stalno nešto radi,radi na sebi,uči.Stiču nova znanja i iskustva,povećavaju interesovanja za novo za bolje,samim tim šire shvatanja.Imaju potrebe da proučavaju,ispituju,daju sugestije,komentare.ja ovu grupu ljudi zovem "aktivni ljudi"Svojim aktivnim učenjem  pospešuju svoju inteligenciju.Zbog redovnog trninga mozga ostaju u dubokoj starosti bistrog i zravog razuma punog mudrosti.Druga grupa takozvana "pasivni ljudi".To su ljudi koji ne prihvataju sugestije,kritike,ne žele čuti ništa novo,nemaju nikakva interesovanja.Žive u svojoj zamišljenoj zoni komfora ne želeći da pogledaju sastarne,neželeći ništa da dodaju u životu nauče ili promene.Ima mnogo razloga zašto su ti ljudi takvi.Činjenica  je da su svi u pasivnoj grupi uglavnom nesrećni,nezadovoljni,neispunjeni.U poznim godinama im se znatno umanji inteligencija,zatupe i podložni su mentalnim bolestima.Tišina i jaz nastaje imeđu ogromnog raspona u interesovanju i shvatanju ovakve dve osobe koje se nađu zajedno.Još  tužnije je kada su to supružnici,kad jedan odskoči a drugi se spusti.Mnogi ljudi kada misle da imaju nekih problema povlače se u sebe,zatvaraju,imaju sto i jedno pitanje u svojoj glavi(muku) ne žele to da podele ni sa kim.Ćute,mudruju,frkću al ne progovaraju.To ponašanje je jako loše za psihičko zdravlje,dovodi do raznih poremećaja.Uvek je lakše kad čovek kaže šta ga muči,šta misli,da čuje mišljenja,da razmisli odluči i reši usput neto i nauči.Kad skine sumoran izraz lica svima je bolje i njemu i okolini.Zašto se bojite da iskažete svoja mišljenja,osećanja?Zašto ih potiskujete?To nije dobro.Zdravije ,zadovoljnije i sigurnije će te se osećati ako  iskažete sve rečima.Živa reč je stvorena za to da ljudi iskazuju svoju misao,osećanja.Reč je stvorena da nam služi za dobrobit celog čovečanstva.Služite se rečima,razgovarajte.Do mnogih nesuglasica ne bi dolazilo da ljudi hoće da razgovaraju i sarađuju.Hiljade prećutanih stvari mogu da izazovu nesuglasice i nesporazume jer nikom na čelu ne piše o čemu misli,šta oseća, da li se nešto podrazumeva ili ne i samim tim da li se sve pogrešno protumači.Ja sam često znala reći suprugu kroz šalu:"Šta ćutiš?Kaži već jednom šta ti je, nisam ja vidovita pa da znam!"A kad se jedva reši da kaže šta mu je i zašto je ljut onda sam isto znala reći:"Vidiš da ne boli,samo kaži!"Loša komunikacija se desi i kada su ljudi različiti.Različiti tipovi ličnosti.jedan auditivni koji bi samo govorio,i drugi kinestetički koji  nevoli baš i da priča,oni sve osećaju.Utakvim slučajevima važno je da se ljudi prepoznaju,da razumeju jedan drugoga i da se prilagođavaju jedan drugome.Sebično bi bilo da jedan izdominira i potiskuje drugog.Kad su ljudi razumni nije teško uspostaviti balans.Sve je nekako izvodljivo i može se korigovati ovako ili onako sve dok imate kome reći.Niste sami.Kada nemate kome reći ,to najbolje mogu da objasne ljudi koji su sami.nije slučajna izreka"Samoća je teška."Različite životne okolnosti donose različite situacije.Kad je čovek sam i nema sa kim razgovarati trba naći prijatelja,druga,bez straha,bez predrasuda,Treba organizovati život tako da vreme provodite u društvu da bi bili ispunjeni.Samoća je praznina.Biti  ispunjen znači biti zadovoljn i srrećan .Razgovarajte,kažite,iskažite,kako god,to ne boli,a biće vam lakše,bićete srećni i zadovoljni. 

NAHRANITE DECU PAŽNJOM

Deca su željna pažnje.Ja bih rekla da su gladna pažnje,ko gladne pirane.Da bi skrenuli pažnju na sebe često su nemirni i nemogući.Nahranite ih ljubavlju i pažnjom,razgovorom,razumevanjem,njima ništa više nije potrebno.Brz ritam života nas odvaja od njih.Nemamo vremena za decu,za sebe.Žurimo,jurimo......Zastanite malo,čemu žurba,šta to propuštamo ako ne požurimo...ništa,žurbom propuštamo život,trenutak.Uživajte u trenutku,u dečijem zagrljaju,jer taj trenutak samo tad traje i on se ne ponavlja.Uživajte u njegovom osmehu,jer taj osmeh petogodišnjaka neće nikad više imati kad odraste.Uživajte u bogatstvu koje vam je život podario,to ništa ne košta,a znači.Šta dajete u zamenu za izgubljeno vreme?Ispunjavate želje,kupujete,telefone,tablete,računare.Da li se ljubav može otkupiti?Sve te materjalne stvari im neko vreme drže pažnju a da li je hrani? Naravno da ne.U dubini duše deca ostaju neostvarena,neispunjena,nezadovoljna uvek gladna pažnje,razgovora i ljubavi.           Roditelji,odredite prioritet..odredite šta je važnije nahraniti sopstveni ego ili decu sa pregršt ljubavi koje su željni i koju zaslužuju.Deca koju hrane pažnjom i ljubavlju  postaju zdravi,ispunjeni i zadovoljni ljudi i nemogu biti drugačiji.                                                                                                                                                           

 

ZAŠTO SE VOLI MAMA

Oko 8.marta u jednom vrtiću u srednjoj grupi,pitala je vaspitačica decu:"Zašto vole svoje mame?"Deca su davala razlilčite odgovore.Jedan dečak je rekao:"Zato što mi mama dozvoljava da igram igrice."Drugi je reka zato što mi je mama kupila telefon."Devojčica je rekla da najviše voli svoju mamu jer joj ona kupuje najlepše haljine,doteruje je ko princezu i pravi divne frizure.Mali David je u jednom momentu rekao:"Ja volim svoju mamu jer ona razgovara sa mnom!"Vaspitačica se nije nadala takvom odgovoru,zaćutala je pa je brzo odreagovala  i rekla:"Bravo Davide,potpuno si u pravu!"Koliko je David srećno dete.Njemu netrebaju ni igrice  ni telefon.On je tako mali shvatio šta je najvažnije u životu odnos i komunikacija.Osnov za zdrav i kvalitetan život.David je srećno i zadovoljno dete a njegova mama još srećnija što je on takav.

JA NISAM PISAC

Neki slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade u BELOM gradu, sa šeširom blizu svojih stopala i natpisom na kome je pisalo:

“Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.”

Jedan slučajni prolaznik, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajući da je u šeširu bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića.

Savio se da bi mu pružio novac i bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis.

U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka i ugledao da je šešir pun novčića i novčanica.

Prepoznavši ga po koracima, slepi prosjak ga je upitao da nije on nešto napisao na kartonu i šta je napisao.
Prolaznik mu je odgovoro:

“Nisam napisao neistinu – samo sam napisao tvoju poruku na drugačiji način”, nasmeši se i izgubi u gužvi, ostavljajući starca bez odgovora.

A poruka je glasila; “Danas je JESEN  … a ja.. je ne mogu videti ”.

Hoćeš da nesto promeniš? Kreni od sebe…Ja nisam pisac ..

DECAK I PAS

Vlasnik trgovine je na vrata obesio natpis:
‘ŠTENCI NA PRODAJU.’Taj je natpis mamio decu.Jedan je dečak došao do prodavca i upitao ga: ‘Koliko koštaju psići?’

Vlasnik mu je odgovorio da su između 3000 i 5000 dinara. Dečak je izvadio kovanice iz džepa i rekao: ‘Imam samo 100 dinara, smem li ih pogledati?’

Vlasnik se nasmejao i zazviždao. Iz pseće kućice dotrčala je MAZA i njezinih pet štenaca, ali jedan od njih je zaostajao. Dečak je odmah spazio štenca koji je zaostajao, pa je upitao: ‘Što je s tim psićem?’

‘Taj je drugačiji od ostalih, rodio se s manom, tako da nikada neće moći trčati kao drugi psići.’ Na to je dečak odmah rekao: ‘Upravo tog želim kupiti.’ ’Ali taj štenac ima manu, ne možeš ga kupiti. Ako želiš baš njega, poklonit ću ti ga.’

Razočaran dečak pogleda prodavca u oči i reče: ‘Ne želim da mi ga poklonite, želim ga kupiti. Odmah ću vam dati 100dinara i svaki mjesec 300

, dok ga ne otplatim.’ Na to prodavač odgovori: ‘Taj štenac ne košta ništa jer ne može trčati i skakati kao ostali psići.’

Dečak pogleda prema tlu, podigne levu nogavicu, pokaže svoju protezu i kaže: ‘Ni ja ne mogu trčati i skakati kao druga deca i baš zato želim toga psića, kojeg ću samo ja moći razumeti.’

Prodavac se zamisli i sa suzama u očima reče: ‘Dragi dečače, želeo bih da svi moji psići dobiju tako dobre gospodare kao što si ti.’

U životu nije važno kakav si, nego da te neko ceni i da te prihvata takvog kakav jesi!

NAUCIO SAM ...

Naučio sam…Ne možeš natjerati ljude da te vole.Sve što možeš uraditi je da budeš neko ko može biti voljen.Ostalo je na njima.

Naučio sam…Bez obzira koliko je meni stalo, nije stalo drugima.

Naučio sam…Da su potrebne godine da se izgradi povjerenje, a samo sekunda da se uništi.

Naučio sam…Da nije važno šta imaš u životu, već koga imaš u životu.

Naučio sam…Da ono što postižeš svojim šarmom traje otprilike 15 minuta.Nakon toga, bolje da znaš nešto.

Naučio sam…Da se ne bi trebao porediti sa drugima koji rade najbolje, već raditi najbolje to što radim.

Naučio sam…Da nije važno ono što se dešava ljudima.Važno je ono što oni rade u vezi toga.

Naučio sam…Da u trenutku možeš učiniti nešto, što će ti donijeti bol za cijeli život.

Naučio sam…Da bez obzira koliko ti je tanka kriška, uvijek postoje dvije strane.

Naučio sam…Da mi treba puno vremena da postanem osoba koja želim da budem.

Naučio sam…Da kada se rastajete sa voljenima, uradite to sa ljubaznim riječima.Možda ih vidite posljednji put.

Naučio sam…Da možeš nastaviti dalje, mnogo dalje nakon što si mislio da ne možeš.

Naučio sam…Da smo odgovorni za ono što radimo, bez obzira šta osjećamo.

Naučio sam…Kontroliši svoj stav, ili će on kontrolisati tebe.

Naučio sam…Da bez obzira koliko je u početku veza vatrena i snažna, strast prolazi i bolje je da postoji nešto što će je zamijeniti.

Naučio sam…Da su heroji ljudi koji rade ono što treba da se uradi, i kada treba da se uradi, bez obzira na posljedice.

Naučio sam…Potrebno je vježbati ako želimo naučiti opraštati.

Naučio sam…Da postoje ljudi koji vas vole iskreno, ali ne znaju kako to da pokažu.

Naučio sam…Da ja i moj najbolji prijatelj možemo raditi sve ili ne raditi ništa, a opet se provesti  dobro.

Naučio sam…Da su nekada ljudi za koje misliš da će te dotući kada padneš, upravo oni koji ti pomažu da se uspraviš.

Naučio sam…Da nekada kada sam ljut, imam pravo da to budem, ali to mi ne daje pravo da budem okrutan.

Naučio sam…Da iskreno prijateljstvo nastavlja da se razvija i raste, čak i kada su prijatelji daleko.Isti ljudi traže iskrenu ljubav.

Naučio sam…Da zato što te neko ne voli onako kako ti želiš, ne znači da te ne voli svim svojim srcem.

Naučio sam…Da nikada ne bi trebao reći detetu da su mu snovi neostvarivi i čudni.Neke stvari su više ponižavajuće, i kakva bi to tragedija bila ako bi oni povjerovali u to.

Naučio sam…Da tvoja familija uvijek želi biti tu kada je trebaš.Može zvučati smješno, ali i ljudi sa kojima nisu u srodstvu, mogu te voliti i brinuti se za tebe, i naučiti te da ponovo vjeruješ ljudima. Familija nije stvar biologije.

Naučio sam…Da bez obzira koliko su tvoji prijatelji dobri, s vremena na vrijeme će te povrijediti. Moraš im to oprostiti.

Naučio sam…Da nije uvijek dovoljno da ti drugi oproste. Nekada moraš naučiti da sam sebi oprostiš.Naučio sam…Da bez obzira koliko ti je srce slomljeno, svijet se zbog tvoje boli ne zaustavlja.

Naučio sam…Da naše porijeklo i okolnosti mogu uticati na ono što mi jesmo, ali smo mi odgovorni za ono što postajemo.

Naučio sam…Da nekada,  kada se moji prijatelji svađaju, prisiljen sam odabrati stranu, mada to ne želim.

Naučio sam…Da ako se dvoje ljudi prepiru, ne mora značiti da se ne vole. I ako se dvoje ljudi ne prepiru, to također ne mora značiti da se vole.Naučio sam…Da ponekad moraš staviti pojedinca ispred njegovih djela.

Naučio sam…Ako se naši prijatelji mijenjaju, ne moramo zato mijenjati prijatelje.

Naučio sam…Da ne bi trebao biti tako nestrpljiv da otkriješ tajnu. To može zauvijek promijeniti tvoj život.

Naučio sam…Da dvoje ljudi mogu potpuno istu stvar videti na potuno različite načine.

Naučio sam…Da bez obzira koliko pokušavao zaštiti svoju decu, oni će se povrediti i ti ćeš osjećati bol.

Naučio sam…Da postoji mnogo načina kako se zaljubiti i ostati zaljubljen.

Naučio sam…Bez obzira na okolnosti, oni koji su iskreni prema sebi postižu više u životu.

Naučio sam…Da bez obzira koliko prijatelja imaš, ako si ti njihova potpora bićeš usamljen i izgubljen kada oni tebi budu najpotrebniji.

Naučio sam…Tvoj život u jednom času mogu promijeniti ljudi koji te i ne poznaju.

Naučio sam…Da čak i kada misliš da više nemaš šta za dati, kada ti se prijatelj isplače, naći ćeš snage da mu pomogneš.

Naučio sam…Da pisanje, baš kao i pričanje, može olakšati emocionalne boli.

Naučio sam…Da paradigma u kojoj živimo, nije jedino što nam je ponuđeno.Naučio sam…Da te diplome na zidu ne čine plemenitim ljudskim bićem.Naučio sam…Da će ti ljudi do kojih ti je najviše stalo u životu uskoro biti oduzeti.

Naučio sam…Da, mada riječ «ljubav» može imati mnoga značenja, ona gubi vrednost ako se previše koristi.

Naučio sam…Teško je odlučiti kada treba povući crtu između toga kako biti dobar i ne povređivati osjećaje drugih sa jedne strane i sa druge  borbe za ono u što vjeruješ.

Naučio sam…