DANA MOJA PRICA UVOD

Pošto ćemo se družiti red je da se upoznamo.Moje ime je Dana.
  Neki me smatraju da sam borac,neki da sam neustrašiva ludača.Ja sam samo mama..
-Mama četvoro dece .Reč mama govori sve.
Mame su svemoguće ,mame okreću planetu,one su neustrašive i bore se za svoju decu ko ranjene zveri.
-Od malena težak život.U siromaštvu u prodici gde harmonije baš i nije bilo.
Mlado ludo.Udala se sa 18 god.Rodilo se jedno dete,drugo,život nepodnošljiv,muž u kafani,u provod
a mi kući gladni.
Rešim ja da tako ne živim.
Sa detetom od dve godine i bebom od tri meseca vratim se kod roditelja iz Pirota za Beograd 360 km.
Došla sam još u veću bedu..
Otac u krevetu operisan,setre studenti ,ja sa dvoje dece,dugovi,tuga ...Majka sama radi.
-Krenula je borba, našla sam posao  u privatnoj firmi i privatno,rad,rad i samo rad.
Prošlo je vreme.
Upoznala sam dobrog čoveka...Rodila se ljubav.
Prihvatio je moju decu kao svoju.Krenuli smo u život bez igde išta...
Na otplatu smo uzeli staru kuću.Uselili se u potpuno golu,praznu,i svi spavali na groznom starom trosedu,imali jedva osnovno.
-Rodila se ćerka,opet borba.
Da bih mogla da radim i da se izborim,bebu od šest  mesci sam ostavljala samu u kući po tri sata dok muž nedodje iz treće smene.
Prolazilo je vreme,skućili smo se i počeli normalan život....a onda krenulo po zlu.
-Padnem,polomim skočni zglob,teška operacija.. dug oporavak..
Trajalo je to mesecima..
Muž me je prezirao što sam nesposobna..Bila sam mu teška.
Uzeo je kredit da preživimo,a moja firma kasnila sa platom 6 meseci.
TUGA..!
U kući tenzija,nezadovoljstvo..prestali smo da pričamo,da se smejemo.Vreme je odmicalo i u
 medjuvremenu se svašta ružno desilo,mnogo ružnih stvari.....

-Ja izmučena od svega,psihički potonula,izgubila,veru,nadu,volju...
Želala sam da umrem..Pokušala  sam da se ubijem.
-Sa VMA me po službenoj dužnosti prebace u Kovin.
Tamo sam naučila veliku lekciju...
Stidela sam se sebe..
Rekla sam sebi da NIKAD..NIKAD..nesmem da potonem,da sam ja najsrećnija na svetu..!Jer imam
4 zvezde vodilje,zbog njih moram da se borim.
Iz Kovina pravo na Banjcu,vadili mi šraf iz noge.Došla ja kuci..
-Situacija slična ..muž rešio da se razvedamo ..
-Ok..mislila sam preživeću ja i to.Oporavila sam se,počela da radim,a on
 se brzo predomislio,shavtio je kako je bez mene.
Sama sebe sam bodrila..
Govorila sebi ..moraš dalje,ti to možeš,samo napred ..TRČI..
Nastavila sam da živim,nastavila normalno puno da radim..10,12 sati dnevno,rad me je održao.
Deca su dosta odrasla.Muž je pokazao dobru volju da se menja,dosta toga se korigovalo.
Shvatila sam da ne mogu menjati svet ,al' sam ga prilagodila prema  sebi,olakšala život koji je postao srećan.Naučila to da smo mi sami odgovorni za način života koji vodimo i ako ga mi ne prilagodimo sebi,ko će?
-Danas imamo skaldan brak,naravno razlike postoje,al je prisutno poštovanje i razumevanje.Izgradili smo dobar,pozitivan odnos koji je osnov za zajednicu..
-A deca su izrasli u serćne i zdrave adolescente.
-Kakvim god me očima posmatrali ljudi,ja sam ponosna žena koja je na svojim greškama naučila ziveti srećno.
-PONOSNA MAJKA KOJA ČVRSTO KORAČA OVIM SVETOM.          Dana